Svi znamo da ne bi trebalo samo da bacimo stari telefon u đubre, ali je mnogo toga ostavljeno potrošačima da shvate šta treba da rade sa elektronikom kada joj prođe rok trajanja.
Iako je mnogo toga još ostalo da reguliše kada je odlaganje elektronskog otapada u pitanju ono što je najvažnije- kad god ste u prilici popravite ili reciklirajte. Sve ostalo šteti najviše okeanima i život svetu u vodama.
Kerol Handverker, profesor inženjerstva i ekološkog inženjerstva navodi da je važno prvo razmotriti zašto treba da razmislimo o tome kako odlažemo staru tehniku, jer bukvalno štedimo životnu sredinu kada recikliramo stare baterije, televizore, lap topove, računare
“Zanimljivo je i da u elektronici postoji svojevrsno zlato? Posebno u mobilnim telefonima”, kaže Handverker. Stara elektronika zapravo sadrži niz vrednih elemenata poput srebra, paladijuma i platine.
„U suštini, retki zemni elementi koje treba povratiti, a ako nisu i jednostavno odu u smeće, zauvek su izgubljeni”, kaže za Real Simple objašnjavajući da je nerealno da svako sam vadi dragocene elemente iz telefona. Ali, za to postoje kompanije koje se bave tom vrstom reciklaže.
„Pre svega, kompanije mogu da odvoje i preprodaju neke materijale u elektronici kada imaju hiljade mobilnih telefona i računara za obradu u isto vreme. Drugo je da je zlato jedan od ekološki najštetnijih procesa eksploatacije, pa ste zapravo pomogli životnoj sredini tako što šaljete telefone i drugu elektroniku renomiranom recikleru, oni takođe pomažu da se ovi materijali vrate u promet — nazad u tehniku na sasvim opipljiv način”, dodaje.
Na žalost, mnogo materijala koji se koriste sakuplja se na mestima i od ljudi koji to ne bi trebalo da rade. Štaviše, 70 odsto štetnog otpada koji ide na divlje deponije sadrži hemikalije i materije koje su „potencijalno opasne po ljudsko zdravlje kada dođu u kontakt sa živim svetom”.
Ono što treba da znate – mnogi naši stari uređaji mogu da se recikliraju.
„Tradicionalni uređaji koje ljudi svakodnevno koriste”, kaže Handverker, „mogu da se obrade i preprave”.
Oko 95 odsto materijala u tim predmetima se može povratiti sve dok se radi efikasno. To znači da su telefoni, laptopovi, tableti i računari — čak i uređaji kao što su televizori svi kandidati za program recikliranja e-otpada, zajedno sa mnogim drugim uređajima i gadžetima. Posebno važno je da pre reciklaže iz uređaja izvadite sve podatke, slike, pa tek onda treba da pristupite odgovornoj reciklaži.
I zapamtite da se elektronika često može popraviti, kaže Handverker. Ako je u pitanju, recimo, pokvaren ekran, verovatno postoji prodavnica ili servis koji može da ga popravi i pomogne da ga i dalje koristite.
Iako se sva elektronika ne može reciklirati, ipak je važno da je pravilno odložite. To je posebno tačno kada govorimo o potencijalno opasnim materijalima poput onih u litijum-jonskim baterijama, koji mogu izazvati požare.
Izvor: magazin.politika.rs