Sistemi za reagovanje na strah aktivirani su skoro 24 sata dnevno. Biti stalno na mrežama i prisutan u virtuelnoj zajednici nije dobro za ljudsku psihu
Više nego ikad u ljudskoj istoriji odgovorni smo za sopstveno mentalno zdravlje. I više nego ikad postoje razni alati da nam to omoguće, ali virtuelna realnost, svet interneta i društvenih mreža su toliko zauzeli prostor oko nas da je teško iz toga se isključiti.
Međutim, to je preko potrebno ako mislimo na svoje mentalno zdravlje.
„Svaki trenutak u danu i svako trenutno iskustvo nosi fiziološki otisak. Misli i emocije se registruju u mozgu, u biohemijskim procesima, telesnom zdravlju, ali i u emocijama i psihi. Kao što znamo da se telo menja ako se redovno vežba i jede pravilno, tako se prilagođavaju i emocionalni sistemi, i to prema načinu na koji ih treniramo. Emocionalni sistem se ’trenira’ svakim trenutnim iskustvom zavisno od toga kako osoba živi, na šta joj je fokusirana pažnja, čime se mentalno bavi”, objasnila je psihološkinja Alan Dogerti u članku objavljenom u časopisu „Psychology Today”. Ona predaje upravljanje stresom i emocionalno zdravlje na Kalifornijskom politehničkom državnom univerzitetu.
Reagovanje na strah
Emocionalno zdravlje, kako je objasnila, s jedne strane pokreće reagovanje na strah, a na drugom polu je nagon ka smirenosti i povezanosti.
To su dva potpuno različita fiziološka stanja, a oba nagona su potrebna da bismo preživeli kao vrsta.
„Tamo gde se najčešće nalazite je mesto koje dominira vašim emocionalnim i mentalnim zdravljem, dakle, da li su to strah, ili mir i spokoj. Kada ste prečesto ili predugo izloženi strahu, javljaju se osećaji anksioznosti, nervoze, brige, nemoći, beznađa, stresa, besa, depresije, kao i problemi s koncentracijom, još mnogo toga”, upozorava ona.
S druge strane, osobe koje su smirene i teže povezivanju imaju optimistički stav prema životu, kreativne su, sposobnije da se suoče i reše problem. Takođe, manje su usamljene i bolje prepoznaju prilike, mogućnosti i rešenja.
„Iako je nagon reagovanja na strah neophodan za preživljavanje, ako ste stalno suočeni sa strahom, to može da bude štetno. Nasuprot tome, stvaranje trenutaka u kojima dominiraju smirenost i želja za povezivanjem deluje pozitivno”, objasnila je Dogerti.
Danas su, dodala je, ljudi preopterećeni strahom i on vreba s previše strana. Malo je predaha i razloga za smiraj. Podsetila je kako je u davna vremena selu možda pretio tigar, ali nakon što je opasnost prošla i što se on povukao u šumu, ljudi bi se smirili, odnosno njihovi emocionalni sistemi bi se vratili u mirno stanje
Ignorišite vibriranje i zujanje
„Postojala je bolja ravnoteža između vremena uzbune i vremena zatišja. Imali su ljudi vremena za povratak u smirenost i svakodnevni život. Sada su naši sistemi za reagovanje na strah aktivirani skoro 24 sata dnevno. Naš doživljaj pretnje u velikoj meri je posledica interakcije s tehnologijom, a mnogi od nas su u digitalnom preopterećenju 24 sata dnevno. Kad god čujemo zujanje i vibriranje mobilnog telefona ili pametnog sata na zglobu ruke, sistem za reagovanje na strah se uključuje i nestaju neophodni trenuci za odmor i smirenje. Iako svaka interakcija sama po sebi može izgledati beznačajna, sve se zbraja i šteti ukupnom mentalnom zdravlju”, kaže psihološkinja.
Da bismo bili emocionalno zdravi i uravnoteženi, neophodno je naći tehnike za opuštanje i smirivanje, koje treba da budu deo svakodnevne rutine.
Kako postići smirenost
Meditirajte
Pronađite način kako da budete u mislima prisutni s osobama koje volite, čak i kada ste sami
Uradite digitalnu detoksikaciju – sat vremena dnevno ili povremeno ceo dan
Provedite vreme u prirodi
Bavite se hobijem
Smejte se često, glasno i iz srca
Napravite listu onoga što vam odgovara da radite i svakodnevno se bavite time
Izvor: magazin.politika.rs