Naučnici su razvili novi algoritam koji može da predvidi progresiju od MCI do Alchajmerove bolesti u roku od šest godina sa tačnošću od 78,5 procenata.
Još nismo sigurni šta tačnouzrokuje Alchajmerovu bolst, ali lekari postaju sve bolji u otkrivanju ranih znakova – uključujući, izgleda, i one u našem govoru.
Naučnici sa Univerziteta u Bostonu razvili su novi algoritam AI (veštačka inteligencija) koji analizira govorne obrasce osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI). Može da predvidi progresiju od MCI do Alchajmerove bolesti u roku od šest godina sa tačnošću od 78,5 procenata, prenosi Science alert.
Studija nastavlja prethodno istraživanje tima, gde su koristili glasovne snimke preko 1.000 pojedinaca za precizno otkrivanje kognitivnih oštećenja. Njihov novi algoritam je obučen na transkribovanim audio snimcima 166 osoba sa MCI, starosti 63–97 godina. Kako je tim već znao ko je razvio Alchajmerovu bolest, trebalo je da prepoznaje znakove u govoru koji povezuju tih 90 ljudi.
Jednom obučen, algoritam je zatim mogao da se primeni obrnuto: da pokuša da predvidi rizik od Alchajmerove bolesti iz transkripata govornih uzoraka koje nikada ranije nije obrađivao. Dodati su i drugi važni faktori, uključujući starost i pol da bi se dobio konačni prediktivni rezultat.
„O rezultatu možete razmišljati kao o verovatnoći, verovatnoći da će neko ostati stabilan ili preći u demenciju“, kaže informatičar Joanis Pašalidis sa Bostonskog univerziteta.
„Želeli smo da predvidimo šta će se dogoditi u narednih šest godina – i otkrili smo da možemo razumno da napravimo to predviđanje sa relativno dobrim samopouzdanjem i tačnošću. To pokazuje moć veštačke inteligencije.“
Zašto je važno prepoznati rane simptome Alchajmera
S obzirom da trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, možda ćete se zapitati koja je korist od ranog otkrivanja, kada je krajnji rezultat isti – ali postoje tretmani koji donekle mogu pomoći u lečenju Alchajmerove bolesti, s kojima se onda može započeti ranije.
Štaviše, rano otkrivanje daje više mogućnosti da se prouči bolest i njeno napredovanje i odatle razvije potpuno efikasan tretman. Oni za koje se zna da će verovatno razviti Alchajmerovu bolest mogu da učestvuju u kliničkim ispitivanjima unapred.
„Ako možete da predvidite šta će se desiti, imate više mogućnosti i vremenskog okvira da intervenišete sa lekovima, i bar pokušate da održite stabilnost stanja i sprečite prelazak na teže oblike demencije“, kaže Pašalidis.
Ovde korišćeni snimci bili su prilično grubi i lošeg kvaliteta. Sa čistijim snimcima i podacima, tačnost algoritma će verovatno postati još bolja. To bi moglo dovesti do boljeg razumevanja kako Alchajmerova bolest utiče na nas u vrlo ranim fazama – i zašto se ponekad razvija iz MCI, a ponekad ne.
„Nadamo se, kao i svi, da će biti dostupnih sve više tretmana za Alchajmerovu bolest“, kaže Pašalidis.
Istraživanje je objavljeno u Alzheimer’s & Dementia.
Nove studije pokazale moguć uzrok Alchajmerove bolesti kod žena – iza svega se krije jedan hormon
Alchajmerovu bolest prate dugotrajni simptomi, kao što su problemi s koncentracijom, zbunjenost, teskoba, pa konačno i gubitak pamćenja. U proseku više pogađa žene.
Iako tu činjenicu možemo pripisati dužem životnom veku, istraživači su otišli korak dalje. Čak dve nove studije ukazuju na mogućnost složenih interakcija između hormona i promenjene crevne mikroflore kao mogućih faktora koji doprinose razvoju Alchajmerove bolesti, prenosi N1info.rs.
Estrogen
U studiji koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Čikagu, eksperimenti na miševima otkrili su da je ženski hormon estrogen značajno povezan s akumulacijom amiloidnih beta proteinskih naslaga u mozgu, što je ključan simptom Alchajmerove bolesti.
Kad je ženkama miševa uzgojenim da razviju bolest sličnu Alchajmerovoj crevna mikroflora poremećena antibioticima, nivo estrogena u krvi im je skočio. Kada je proizvodnja estrogena bila sprečena kod miševa je primećeno manje naslaga amiloida u njihovom moždanom tkivu. Promene u sastavu crevnih bakterija takođe su primećene kada su miševi bez jajnika dobili dodatak estrogena za vraćanje nivoa hormona.
S obzirom na prethodni rad tima koji je pokazao da antibiotici imaju efekat samo na smanjenje amiloidnih beta naslaga muških miševa, čini se da estrogen igra značajnu ulogu u mehanizmima koji stoje iza patologije. Najverovatnije, u kombinaciji s crevnim mikrobiomom i mešavinom mikroorganizama u želucu.
„Čini se da je estrogen pokretač promena koje vidimo u Alchajmerovoj patologiji, ali takođe znamo da se mikrobiom menja. Stoga, postoji međusobna povezanost,“ kaže Sangram Sisodia, neurobiolog Univerziteta u Čikagu.
Moguć lek
Druga studija objavljena u magazinu „Molecular Neurodegeneration“ bila je pokrenuta od strane naučnika i u njoj je kandidat za lek za Alchajmerovu bolest, nazvan natrijum oligomanat (GV-971), testiran takođe na miševima.
On je uticao ne samo na smanjenje naslaga beta amiloida i promenu crevnog mikrobioma muških životinja, što podrazumeva da nešto kod ženki miševa, možda povezano sa crevnim mikrobiomom i estrogenom, utiče na biološke markere povezane sa Alchajmerovom bolešću.
„Ova je bolest neverovatno složena i izazovna za proučavanje. Nismo sigurni da li su naslage amiloida beta uzrok ili posledica ove bolesti. Zato, ovakva istraživanja mogu pomoći u otkrivanju nekih sitnijih detalja“, kaže Sisodia i dodaje kako se u trenutnoj studiji vidi da nivo estrogena uvek utiču na taloženje amiloida, međutim, ako se izuzme izvor estrogena kod miševa u vrlo ranoj fazi, taloženje nestaje.
Potrebe za daljim ispitivanjima
„Sa više istraživanja, nalazi iz ovakvih studija mogli bi pomoći da efikasnije lečimo Alchajmerovu bolest ili da preispitamo postojeće prakse“, kažu naučnici ističući pritom kako zaustavljanje proizvodnje estrogena nije zdrava opcija zbog čega žele detaljnije da prouče kako su Alchajmerova bolest i creva zapravo međusobno povezani.
Autor: Nova.rs / N1 Beograd