„Nezadovoljstvo u francuskom društvu taloži se decenijama“
„Naučili smo lekciju“, rekao je francuski premijer Gabrijel Atal. „Ekstremna desnica je nikad bliže da osvoji vlast, a to ne smemo da dozovlimo“, dodao je. Da li se Makron preračunao kada je raspisao izbore? U čemu je tajna vrtoglavog rasta Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen? U kom će pravcu otići Francuska birajući između Preporoda, Nacionalnog okupljanja i Novog narodnog fronta?
Naučna saradnica Instituta za političke studije Aleksandra Kolaković navodi da je odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspiše izbore bila šokantna.
„Nakon evropskih izbora, odnosno u noći evropskih izbora smo saznali da će biti izbori u Francuskoj i to je bilo neočekivano. Kao što znamo, samo jedan uzak krug najbližih Makronovih saradnika je znao da će do te odluke doći. I naravno da je negde onda računao na taj šok postavljanja tog pitanja. Istovremeno, to je i negde u duhu francuske političke kulture i onoga što se očekuje u takvim okolnostima – postavlja se pitanje legitimiteta te vlasti, odnosno toga da li nakon tih izbornih rezultata on ima i dalje svu moć u svojim rukama da bi u potpunosti sproveo one reforme koje je počeo i onim putem kojim je vodi Francusku u prethodnom periodu“, navodi.
Ono što je očekivao, smatra, jeste da će doći do podele u francuskom društvu, ali ono što verovatno nije očekivao jeste da će tako brzo doći do ujedinjenja na levoj strani.
Istoričar i nekadašnji ambasador Bosne i Hercegovine u Francuskoj, Slobodan Šoja, navodi da se Makron našao u situaciji gde je teško biti pametan.
„On je posle izbora učinio nešto što je u tradiciji Francuza, a to je da ukoliko nema poverenja treba ići na raspuštanje Skupštine. Naravno, taj potez je bio pogrešan zbog okolnosti. Meni se čini da Makron ovog trenutka računa na vreme. Mislim da je u stvari njegov potajni cilj u ovakvoj situaciji u kojoj se sada nalazi, da u stvari omogući Bardelu, odnosno Nacionalnom okupanju da dobije premijersku poziciju. Ovo sad zvuči možda naučno fantastično, ali meni to zvuči kao najnormalnije, najlogičnije“, smatra.
U ovoj situaciji sada apsolutno ne postoji mogućnost stvaranja većine, ističe.
Politikolog Nikola Letić podsetio je da je izlaznost na izborima bila ogromna, čak najveća od 1978. godine, u prvom krugu.
„Dakle, više od 40 godina unazad nije bilo veće izlaznosti na parlamentarnim izborima. To je samo potvrda toga da su Francuzi shvatili ozbiljnost situacije. Ne može se reći da su samo izašli oni glasači koji žele da spreče dolazak Nacionalnog fronta na vlast. U velikoj meri izašli su glasači te marginalizovane Francuske koji su sada osetili da ovog puta mogu da pobede. Pre dve godine Nacionalno okupljenje imalo nešto malo više od četiri miliona glasača, a sada su osvojili više od 10 miliona glasova. To je dakle oko 2,5 puta više u broju glasova. Partije levice su dobile nekih tri miliona glasova više, to je za oko 50 odsto više nego prethodni put“, objašnjava.
Kako kaže, svako je izašo na izbore iz nekih svojih razloga.
„Glasači Lepenove jer smatraju da konačno mogu da pobede, a glasači koji su uplašeni Nacionalnog okupljanja upravo da bi ih sprečili. Pre svega, to je jedno veliko nezadovoljstvo koje se u francuskom društvu taloži decenijama“, ističe.
Kako navodi, Francuska pati od jedne vrste ekonomske stagnacije.
„Poslednje godine su značajno skočile cene, što je rezultiralo u blagom ili malo jačem padu životnog standarda širih slojeva stanovništva. Takođe, tu su i druga pitanja, poput izmenjene demografske strukture u Francuskoj. Imate jednu potpuno neuspelu integraciju imigranata iz Afrike i Bliskog Istoka. Zatim, osećaj opšte sigurnosti. Bilo je dosta terorističkih napada prethodnih godina. I ono što je najvažnije možda, to je osećaj odsustva političke alternative u okviru tradicionalnog političkog spektra. I onda su ljudi, kada ne mogu da nešto opipljivo promene u svojim životima glasajući za partije levog ili desnog centra, onda je prirodno da im ostaje samo da se okrenu partijama ekstremne levice ili desnice“, smara politikolog.
Autor: N1 Beograd