Dea Đurđević pričala je o oporavku nakon saobraćajne nesreće u kojoj je umalo poginula i otkrila da joj to nije bio prvi put da je bila na ivici života i smrti.
U jezivoj saobraćajki autobus je voditeljki otkinuo ruku, koju danas ima samo zahvaljujući neverovatnom znanju i umeću lekara koji su je operisali.
Dea je sada progovorila o teškom periodu u njenom životu koji je danas iza nje, ali koji je ostavio veliki trag na nju.
– Kada sam bila u bolnici nisam viđala svoje prijatelje, porodicu. Morali su da me gledaju preko stakla skoro četiri meseca. Zabranila sam da me pitaju kako sam, morali su da mi pričaju samo o lepim temama. Nisam želela da neko plače ispred mene. Ko ne može da izdrži, nije dolazio. Ruka je bila amputirana iznad lakta, borili su se i za srce i za pluća i za karlicu… Prognoze su bile optimistične i lekari su mi zaista u tome mnogo pomogli, jer su bili pozitivni i često su se šalili sa mnom – prisetila se voditeljka, pa otkrila da joj je pomoć psihijatra veoma pomogla:
– U bolnici sam imala kontakt sa psihijatrom, razgovarali smo često jer sam sa njom prvo radila na snovima, jer mi se to stalno vraćalo. Kada sam izašla iz bolnice radila sam na empatiji, jer nisam verovala da ljudi imaju probleme. Svi ljudi koji imaju obe ruke su me užasno nervirali, mrzela sam sve koji imaju funkcionalne ruke – priznala je Dea, pa objasnila kako je izgledao njen izlazak iz bolnice, kao i prvi odlazak u noćni provod:
– Prvi radni dan nakon izlaska iz bolnice bio je fenomenalan. Kada su me kolege videle, plakale su. Ja sam se čudila zašto plaču kada je sve prošlo. U početku sam radila jednom nedeljno, pa dva puta, posle toga sam imala još jednu operaciju, ugradili su mi dva bajpasa u nozi – priča ona za Blic i dodaje:
– Prvi odlazak u kafanu je bio fantastičan, jer sam to jako želela da uradim kada izađem iz kafane. Prvo je bio povratak na televiziju, onda proslava titule Zvezde i nakon toga kafana. Sve sam ispunila.
Dea je otkrila da je doktor koji je porodio njenu majku rekao da će Đurđevićeva biti pravi borac, što se ispostavilo kao istina.
– Moja majka je bila prava Georgina, nosila me deset meseci. Pupčana vrpca mi je bila obmotana oko vrata. Doktor je rekao kada sam se rodila da sam pravi borac i da ću uvek biti borac. Smrt me neuspešno juri, ali evo sada je već dva nula za mene.
Izvor: Blic.rs